Moji ljudi

Zamisljate me kao neku devojku iz sou biznisa, kao nekog...imate totalno pogresnu predstavu o meni. :) Koliko god to zeleli ja stvarno prosto nisam takva. Ne osecam se tu kao ja. Vi sve tumacite pogresno, mislite da sam nekakva koketa jer sam se nasmejala onako na slici, a i da malo koketiram zar nekome oduzeti, mada mi vise nije stalo do toga, jedino SITNO zadovoljstvo? I pretvoriti ga u nekakvu vamp zenu...

Ne mogu da budem kao Katarina od Anje Seton jer nisam takva zavodnica...Nisam to ja. 

Imate potpuno pogresnu predstavu o meni. To valjda i vreme dokazuje. Poistovetila bih se sa Beti, jer je ona osecajna, topla, brizna, slatka. Tu se osecam dobro. U toj kozi se osecam bas dobro. 

A to sto sam ponekad nagla, pa svako ima zuta minuta, zar ne?

Ljudi moji, ja nisam nekakva koketa, vamp devojka kakvom me smatrate. 

Volim normalne devojke, kao Beti. Brizne, tople, saosecajne, pune ljubavi.

I ne mogu, zaista ne mogu biti to sto trazite za sou biznis.

Vreme ce pokazati, a  i vec pokazuje. :) Ja sam dosadna, ne pricam puno. Zatvorena sam. 

Kao sto vidite, uopste nisam vamp zena, koketa. To je samo na slici od pre 10 godina. Potpuno sam obicna. Pa, iskreno, oduvek sam se osecala drugacijom, sto mi se ne svidja, ali sam potpuno obicna sem toga. 

Ja, zabavljac? :D  

Prvo, to nisu ''evropske'' vrednosti, to su ljudske, osnovne vrednosti....Koje Evropa ne poseduje.

Zasto me ne privlaci Evropska unija. Zato sto nema nista da ponudi.

Evropa teorijski propagira ljudske vrednosti kojima svi normalno tezimo, ali u praksi ih se ne drzi. 

Tako da, nema tih vrednosti koje propagira, nema cime bi me privukla. Lazi, okrutnost...meni su sinonimi za Evropsku uniju. Zao mi je ako ovo cita neki evropski novinar i ako mu vredjam osecanja.

Proputovala bih celu Evropu, uzivala u svakom momentu i vratila se kuci na kraju.

A ovde me ceka toplina, prijateljstvo, porodica, iskrenost, smeh, nesto drago, i pre svega ovde me zaista cekaju te vrednosti kojima Evropa tezi. Jer mi jesmo takvi.

Ali svako moze da se promeni, i ako Evropa nekad bude pozelela da se vrati na put tih vrednosti, mi cemo je cekati. 

Pozdrav svima 

Pocinjem ozbiljno da se brinem za svoje zdravlje. Ne mogu da budem dugo medju ljudima, potreban mi je mir...meni je zapravo lepo kada sam sama toliko dana u kuci, lepo mi je zaista, tu se stvarno osecam lepo. 

Uopste mi ne smeta sto nisam ni sa kim, bas naprotiv. Dovoljno mi je da jedanput ili dvaput mesecno izadjem, mozda triput sa drugaricama. Ostalo, bila bih sama.  

Vidim da i Miri smeta sto ne pricam toliko koliko njene drugarice Jovana i Andrijana, mislim pricam ja ali ne znam sta sad ocekuju od mene koliko treba...ne mogu svima da ugodim. 

Meni je zaista lepo samoj. Fali mi samo decko.  

Mir i tisina. Bas sam prava zenica. Krhak nervni sistem...Ali zaista ne postoji nista znacajnije od mira, dusevnog mira i tisine, spokoja! Ne bih menjala svoj zivot ni za kakav buran ljubavni zivot neke devojke. Mozda zato nisam imala nikog, jer nisam ni zelela.

Kada u ''Ani Karenjinoj'' kaze Vronski ''Ne moze biti mira za nas. Moze biti samo beda ili najveca sreca.''  E pa, ne slazem se sa tim. Izbegla bih takvu ljubav. 

I moj omiljeni omiljeni ruski pisac, Cehov, toliko dobro opisuje zivot. Neophodan je mir.  

Brzo se rasplacem...Bicu kuma kada bude bilo vencanje, danas mi je rekla Mira. To je toliko, neopisivo mi znaci. Znamo se ceo zivot, ceo zivot sam je gledala...toliko mi je drago sto je nasla srecu, dobrog i postenog momka. Toliko mi je drago zbog nje. 

Dosla sam kuci sva srecna i povikala bicu kuma! Moji su se bas obradovali ali bilo im je i malo zao, vide da ja propadam...ali meni nije stalo do toga vise, do ljubavi. A i da mi je stalo, to nema veze sad, Mira se udaje!!!

OKUMICEMO SE :):)) PLACEM.   

Ne znam da li sa mnom nesto nije u redu, mislim da je u redu sa mnom, ali...nije mi kompliment da bi neko imao snosaj sa mnom. Prosto mi nije kompliment, a kamoli kompliment koji bi me usrecio. Da li je moguce, da li je moguce da u 21. veku , da je to dovoljno da usreci neku zenu? Ako jeste, onda je dobro, neka bude srecna na bilo koji nacin. Sta god se ljudima svidja.

Kompliment koji bi mene najvise usrecio je "volim te". Usrecio bi me kao malo dete. 

Tuzno mi je kad vidim da je to...jednostavno mi je strano, tudje. Ali sta god usrecuje ljude. Svi smo mi individualci.

I da, ono "volim te" bi me usrecilo od onog ko mi se dopada. Dzaba ako je to od nekog koga ne volis...mislim lepo je, ali ne ispunjava te tolikom srecom.

Sacuvajte toplinu u dusi xoxo 

ovo sam morala :D Xoxo  

Posto vidim da ste sve videli i uglavnom tumacite lose i na pogresan nacin, samo jedno izvinjenje, mada ne znam da li je potrebno jer ste to samo pogresno shvatili.

Lekari u Uzicu, Nisu i bilo kom mestu su podjednako vredni kao i u Beogradu. To sto sam rekla kad sam bila mala ono...to je zato sto je mama bila uplasena i ljuta (kasnije,kada je saznala da ne treba) na doktore koji su rekli da treba da mi se izvadi bubreg. A ne zato sto manje znaju ili su manje sposobni. Takva greska je mogla da se desi i u Beogradu, koliko god mislili da ne bi. 

Svi ljudi su podjednako vredni ali hajde malo da damo ''5 minuta'', (iako bih da je do mene dala ceo zivot) genijalcima...

 Da je do mene, samo bih isla do njih, pratila bih ih i opcinjeno slusala, htela bih da znam sve o tome sto njih zanima, sve sto vole u hirurgiji, u medicini, u nauci.  Bila bih srecna jer da imam predispozicije, kao sto nemam, ali mogu da podrzavam. 

Bila bih srecna kao malo dete kada bi mi pricali sve o tome.  

Neverovatno sam opterecena lekarima i naucnicima.  

Pre svega da kazem, mislim da je poznato moje misljenje o vama. Najradije bih da se nekako otarasim vas. 

Sada mogu da krenem...

Nikad tuzniji dan. Toliko depresivan...O mislima bolje i da ne pocinjem...Ne znam da li bi jedan decko uopste mogao da popravi ovo, mislim da zaista ne bi. Ali zivecu, moram, kao i svi...

Mislim da svi u sustini znamo kakav je zivot, mozemo mi da se lazemo ulepsavajuci ga... 

Utehu mi donosi, ne bas novo skoro dve godine, prijateljstvo sa bratovom devojkom Milicom. Ona je topla, dobra, prava drugarica, sve sto sam zelela. Ne znam zasto me to toliko tesi ali mnogo mi prija. 

Moze se reci da je bas ono sto sam htela od prijateljice. Mira je super, ali sa Milicom mozes i malo ozbiljnije...Miru je malo uhvatilo ono Tanjino ''ne vezujem se ni za koga'', ne bas tako hvala bogu...

Sa Milicom mozes da gradis prijateljstvo. Pravo. To sam sad otkrila posle dve godine. Sve vise mi znaci. Mozes ozbiljno da pricas sa njom.

Inace, dan je uzasan.  Valjda ce biti bolje. 

Bas mi je prijao razgovor sa njom. Ne, necu se ubiti. Zivecu, kako moram.  

Shvatila sam da mi najvise prija mir i miran zivot. Nije da bih podivljala ako bi neko poremetio moj mir, jer bih se na sve navikla, ali dok god mogu cuvam ga. 

Kafa tacno u tri...ponekad pomislim da imam opsesivno-kompulsivni poremecaj, bas kao Bela u Sumraku. imamo dosta slicnosti generalno. Mozda zato, ne mogu da verujem da cu ovo reci, ali vise volim Sumrak od Hari Potera. Kao da mi se deo srca odlomio. Ali, sta da radim...

Sto se tice Mangeta, imam objasnjenje za vas.  Bilo je to ovako. Dok god sam mogla nadala sam se da ce biti nesto od toga, da cemo se normalno videti barem. Koliko sam mogla imala sam razumevanja za njegove komplekse ali on se nikada nije nikada nije cak ni normalno ljudski porazgovarao sa mnom, blokirao me je...Nikada nismo popricali.

A vi pricate o nekoj vezi, bivsem, i ljubavi? Toliko. Nikada nije postupio kao covek. A, nikada mi se nije ni svidjao...

 Sto se tice mojih planova. Najveci problem kada pronadjes pravu ljubav je sto ti posle njega nista vise ne treba, nasao si sve sto si ikada trazio, i srecan si i punog srca sa te strane iako nisi sa tom osobom. Ali ti i dalje fali fizicki neka osoba, da ti pravi drustvo, da joj se poveris...

Kod mene je cista sujeta radila sto mi ne prilaze, i boli, ali ne u smislu jer me dotice vec zbog sujete, inace mi nimalo nije stalo do njih. 

Plan je da upoznam nekog vrednog...a to sigurno nece biti jer mi je vreme da se udam, jer to ocekuju, jer sam ocajnica...Ici cu srcem, svojim tokom.

Neke stvari mogu da me pomete  da se danima oporavljam, kada poremete mir.

Onda mi treba duze  da se smirim. 

Ne znam zasto nikada od drugih ne ocekujem da se menjaju, to mi ni na um ne pada, prosto mi je cinjenica da su takvi sasvim prirodna, a kada na mene nagrnu i osudjuju me, kritikuju i vredjaju, i to najrodjeniji, to me uznemirava i  zato mi je mozda drago sto ne zivim sa njima na Kanarevom brdu. 

 Mozda jesam zenica. Mozda mi je krhak nervni sistem, mozda sam bas onakva kakvu me opisuju novine, mozda cu da prsnem...i mogu samo da placem dok citam to i nadam se da necu biti takva i prihvatiti cinjenicu da nisam dobra ni po cijim merilima, sem po njegovim. 

 Dosta njih mi kaze da sam cudna. I to boli. Ali nekako sam zadovoljna sto sam ovakva. 

I nije neko iznenadjenje. Mene niko nece. Mozda bih i obavila ''to'' do sada da sam imala sa kim, ali me niko nije hteo. jel ste to hteli da cujete, kako mi je lose, kako placem, sto me niko bas niko nece. Eto, budite srecni i likujte nada mnom

Imam potrebu samo da kazem, posto sam otvorena za ljubav...da mi se ne javljaju osobe zakljucno sa '92 generacijom pa na dole. Kazu nikad ne znas kako ce biti u zivotu, ali sa te strane znam, ili barem molim boga iz sve snage da ne bude nista sa takvim nekakvim. 

Podrazumeva se da je pristojan i normalan u komunikaciji. Ovo mozda malo deluje kao oglas licne prirode..:D ali ne treba da bude..mislim, samo zelim da kazem kakve momke bih volela da upoznam i da sam otvorena za ljubav. Sa normalnim mladicima.  

Nije to stvar moje zelje da ga prebolim. To je nemogucnost izbora. On mi je u srcu...toliko je cudno koliko je to postojano i nepokolebljivo. 

 U svakoj mi je misli, u svakom trenu...Neprestano. Dise sa mnom. 

Vecina misli da sam andjeo jer kao ja dajem a ne dobijam nista zauzvrat, a mene oni stvarno ne zanimaju i mogu da gledaju koliko hoce moj profil ako im je tako lepo. Nikada mi nece biti stalo do njih, nikada ih necu voleti. 

 Moj plan je da jednog dana upoznam nekog vrednog, on ce meni uvek biti u srcu, ali sam svesna da moram da zivim. Jednog dana. Ako naidje neko vredan, pod tim mislim neko ozbiljan i neko ko me postuje. 

 Ne razumem samo zasto on nece da bude sa mnom...nema veze. Mislim da sam ja neka mesavina Elize i Beti. 

Hebala vas ljubav siparice jedne retardirane kod mene to necete videti , ja necu biti jedna od tih retardiranih, necu da skrinsotujem, e bas necu da se ponasam tako 

Vecina misli da sam tuzna i nesrecna. Ali srecna sam. Jer zivim onako kako zelim da zivim. Bez laznih ljubavi,jer bi svaka bila lazna, jer mi se niko, bas niko od moje generacije ne svidja. Od '92 pa na dole. I zato zivim bez laznih ljubavi. Niko mi se ne svidja. Moram da kazem, izvesni Mange mi se nikada nije cak ni svidjao, nikada se nismo videli, to je bilo u nedostatku bilo cega, a od toga stvaraju neku ljubav! Nikakva posesivnost, nikakve gluposti niko nije mogao da unisti nesto cega nije ni bilo a vi pricajte sta hocete. 

 Ne verujem u ljubav sa mojom generacijom...to su sve neozbiljni, neodgovorni, a i, jednostavno mi se niko ne svidja. Ma da mi se ne svidja to bi bilo dobro, ali su mi odbojni, bezveze, tuta mute, nule, neprimetni. 

 Neke teme izbegavam...ne znam zasto je tako surovo morao da me ostavi, kada bih zbog njega sve ucinila...kao da mi je srce iz grudi istrgo. 

Dosla sam do zakljucka da bih ja sa svakim mogla. Nije to da sam ovakva pa bih samo sa njim mogla, mogla bih da budem sa svakim jer sam prilagodljiva. Ne znam da li je to dobro ili lose. 

Ne znam uopste kakva sam. Ali znam da mi je dobro ovako, srecna sam. Zivim zivot bas kako zelim. Srecna sam, ovde u Bolecu. Naravno, uskoro cu i da pocnem da trazim posao...Ali zivim bas kako zelim. Bez laznih ljubavi. 

Nemam ljubav ali to je dobro jer bi isto tako bilo da sam sa nekim ko mi se ne svidja, a niko mi se ne svidja od moje generacije. Svima bih po samarcinu lupila koliko su njanjavi i glupi. 

Kad naidjem na nekog ozbiljnog...bice. Zivim zivot onako kako zelim.