Moji ljudi

Bog zna zasto ste bili onakvi prema meni. Bog zna. Prezivala sam maltretiranje u srednjoj skoli, prezivecu i ovo. Navikla sam. Ne iznenadjuje me ljudska zlonamernost, vise me iznenadjuje kada je neko dobar prema meni...Ali znam da ne mislite losi. Opet, ovo me je tako zabolelo da mislim da nikada necu moci da vam oprostim. 

 Vidite, pisala bih mnogo vise statusa da mi tata ne gleda profil, drugarice ne citaju...Ovako, stvarno ne mogu. Ali i kada bih pisala ne bih bas toliko cesto, mislim bih, ali cutolog sam. 

Oni trenuci kad sam ja  kao glavna u drustvu su bukvalno samo trenuci, i kratko traju. Uglavnom sam mirna i tiha, povucena, mislim nisam tiha sa prijateljima. Onda se raspricam, ali cak i tad kao da sam u nekim mislima. Volim da pricam o svemu. 

Nisam cutolog. Ali nisam ni brbljivica. Zapravo, samo sam normalna. I molim vas samo, samo da me takvu prihvatite, jer znam da zelite da budem glavna zvezda, ali dzaba. To su retki trenuci.

A ja cu ceo zivot da budem sa vama i da vas obasjavam, jer sam se i navikla na ovo i svidja mi se, osecam se kao da nisam sama, i lepo mi je. Samo da ne ocekujete od mene...

Ziveli! :zagrljaj: 

Postoji jedan veliki problem. Cutala sam jer, ne znam zasto mislila sam da cete se uveriti u to vremenom...Cutim sve vreme jer sam to JA. Stvarno ljudi. Dosadna sam...Nisam onakva kakvom me zamisljate. Ljudi moji. Pa vidite valjda da sam cutalica. Mislilac izgleda. Ne mozete menjati nesto sto je stvarno skoro nemoguce promeniti...
NISAM CUTALA IZ RAZLOGA STO SAM LJUTA NA VAS. Vi to sve vreme mislite. A uopste nije tako.
Stvar je u tome sto sam stvarno cutalica. I volela bih da me bar neko prihvati takvu. Smetam drugaricama jer cutim, smetam babi i dedi jer cutim...Hoce li me bar neko prihvatiti ovakvu a ne kako me zamisljate?
Nisam bas ni tolika cutalica. Prosto sam normalma.
Malo sam cudna. Ali uvek sam malo zamisljena i udubljena u svoje misli. Ne znam sta da vam kazem ljudi, zao mi je ako nisam onakva kakvom me zamisljate. Opet me je neko zamisljao drugacije, opet sam nekog razocarala, opet me ne prihvataju onakvu kakva jesam...
Izvinite ako vam se cinim hirovita, arogantna...Nisam takva. Mozda i jesam.
Oprostite. Zelim da sa svima vama budem prijatelj. 

Rado cu da delim sa vama svoj zivot, samo ako me prihvatite takvu kakva jesam, a to mi mnogo, mnogo fali od nekog. 

Ocekuju od mene da zabavljam, nosim auru srece, ali, nisam pricalica, mislilac sam. Kad sam u drustvu pricam, ali opet, ne mogu da izmislim toplu vodu!

Nisam uopste bila ljuta na vas, dok niste poceli da me vredjate i terate me da se ubijem...

Bicu sa vama uvek, samo ne ocekujte od mene...Ja sam sve vreme ovakva - dosadna. A i ne mogu da izbacujem statuse kako bih ponekad volela zbog porodice i prijatelja, da ne pomisle da mi nesto fali. Zto mi je ovaj blog bas uteha i skloniste. 

Nadam se da me sada makar malo bolje razumete. Da ste shvatili kakva sam. Ja sam Beti, obicna devojka, puna ljubavi, saosecanja, koja izgleda, kako vidim lepo utice na ljude, obasjava dan. Mozda previse filozofiram. 

 Zao mi je ako ako sam opet nekog razocarala. 

 Molim vas prihvatite me ovakvu kakva jesam.  

Rado cu podeliti sunce kojim obasjavam sve sa vama, jer i meni se svidja ova veza sa vama, volim ovakav zivot. Volim i ja vas :) <3 

Pozdrav