Moji ljudi

Placem iz nemoci. Ne mogu da upravljam time. Kao da imam neku karmu da mene zaobilaze. Ovo je teze od icega. Govori mi nisam hteo da ti kazem da se ne uobrazis, a sta, ako mi svi to budu radili prosto cu se navici da budu losi prema meni?To nije bio prvi put da mi neko kaze. Da li samo prema meni treba da se ponasaju tako? Prema drugim devojkama su. Izjeda me ljubomora i tuga. Plakala bih. Samo prema meni. Samo prema meni nece fino i lepo. Da me vole. Samo sam zelela da me vole. Samo sam zelela da me vole. Ne moraju uopste ma ne vise od njih!!! Samo da me malo vole. Sta je to u meni sto tera ljude da se ponasaju suprotno? A ja sam se uvek zaljubljivala u ljude koji su bili dobri prema meni. Volim ih. Ovo je gore od iceg.

Samo sam zelela da me vole. 

Pao mi je na pamet citat iz Zone Zamfirove, ''Devojacku srecu da prokunes''..pa se pitam, sta je sa onim devojkama koje su ''na medji''. I da li su svesni ljudi koliko to boli i uopste koliko je svaki dan patnja? Ne u smislu da se udas, nego jednostavno, nema decka, vec godinama, nikako da naidje pravi...Koliko to boli svaki dan. Jer jednostavno ne izlazis nigde vec godinama a i. Ne znam. Tesko je to. imala sam solidan ljubavni zivot do 15. godine. Do 22 sam se cuvala misleci da cu tad imati stalnog decka, sa kojim cu vec traziti stan i planirati dalji ljubavni zivot. Sa 24, nista od toga se nije desilo. Imala sam na fakultetu jednu osobu u koju sam bila zaljubljena, i nadam se, on u mene, i posle toga, vec pet godina, nista. Nigde se ni nisam kretala, ali, sva sam smusena. Svaki dan je pravi pakao. Jer, samo sam zelela tog jednog sa kojim bih sve delila. Nisam zelela sa svakim, jer to jednostavno ne bih bila ja. Lagala bih sve. Da li uopste postoji pravi, postavlja se pitanje? Uvek sam verovala u to. I svaki dan boli.

Pao mi je na pamet citat iz Zone Zamfirove, ''Devojacku srecu da prokunes''..pa se pitam, sta je sa onim devojkama koje su ''na medji''. I da li su svesni ljudi koliko to boli i uopste koliko je svaki dan patnja? Ne u smislu da se udas, nego jednostavno, nema decka, vec godinama, nikako da naidje pravi...Koliko to boli svaki dan. Jer jednostavno ne izlazis nigde vec godinama a i. Ne znam. Tesko je to. imala sam solidan ljubavni zivot do 15. godine. Do 22 sam se cuvala misleci da cu tad imati stalnog decka, sa kojim cu vec traziti stan i planirati dalji ljubavni zivot. Sa 24, nista od toga se nije desilo. Imala sam na fakultetu jednu osobu u koju sam bila zaljubljena, i nadam se, on u mene, i posle toga, vec pet godina, nista. Nigde se ni nisam kretala, ali, sva sam smusena. Svaki dan je pravi pakao. Jer, samo sam zelela tog jednog sa kojim bih sve delila. Nisam zelela sa svakim, jer to jednostavno ne bih bila ja. Lagala bih sve. Da li uopste postoji pravi, postavlja se pitanje? Uvek sam verovala u to. I svaki dan boli.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.