Moji ljudi

Moj ideal je da nadjem decka uz koga cu da se ususkam i zivim svoj ljubavni zivot: putujemo, idemo na koncerte zajedno, jedno sa drugim delimo sve, smejemo se, da se potpuno znamo i potpuno volimo. Jedino sam to zelela u zivotu. Nista vise. Jedino to u zivotu. Ne zelim decu, ne zelim bogatstvo i posao, samo jednu osobu. Moj zivot trebalo bi da se krece tako. Imam vec 24 godine. Ali, kako? Nigde ne idem. ne znam nikoga. Ne krecem se. Eto sad u 24. upisujem fakultet, gde ce biti mladji od mene pet godina...

Moj Dzeri...Uvek sam se videla kao Holi iz knjige P.s. Volim te. Jer sam se tako ceo zivot osecala. Ceo zivot bih bila posvecena jednom coveku. Zivela bih i sve bih radila zbog njega.

Zaboravih (naravno da nisam)- vec imam Dzerija koji me ne zeli. Ali, to je druga i teska tema. 

Za ovo moje malo iskustva koliko imam, uvidela sam da momci vise vole kul devojke, koje slusaju kul stvari, sve u svemu, mene ne vole. A kul devojke su kul. One ne brbljaju.Znam da se samo zalim, ali to me duboko tisti. Pametne su. Toliko me boli. Volela bih da sam kao one. Ali ne mogu nikako biti kao one, i to oni prepoznaju, i odmah me izbace. Kao da sam...najgora. Ismevaju, vredjaju,...Kao da sam najgora zla pocinila na ovom svetu. Kao da sam najstrasnije bice. Samo bih volela da i mene vole. Sta to ima u meni da tako uticem na ljude? A ja samo zelim malo ljubavi. Usla sam u tu grupu zeljna prijateljstva i ljubavi. I nisam odustajala. Ali, jednostavno, vremenom je sve prekardasilo da mi je sada muka i od pomisli da ponovo bilo sta imam sa tom grupom. Ismevanja bih mogla da podnesem, najgore je otvoreno neprijateljsko drzanje prema meni. To me najvise boli. A ne razumem zasto. Dobro, ne treba ni da razumem. Njihovo pravo. Ali ipak boli. 

Uvek sam bezala od ljudi, od mogucih romansi. Ne znam ni ja, plasila sam se da nesto ne upropastim, da se ne desi nesto ruzno. Sa izuzetno lepim Crnogorcem, samo sam izasla iz vode. Uplasila sam se. Bio je tako lep ja ne znam sta se tu radi. Nemam neko isustvo u tome. Prvo sam zmirkala u njega, jer bez naocara ne vidim nista, i onda se okrenula i otisla. Sa mojim knezom Misom, iako je on hteo, nije niceg bilo.

Ove godine idem sa drugaricom (isla sam i ranije sa jednom drugom, ali , tada nisam ovo odlucila), i odlucila sam da NE BEZIM. NECU BEZATI, BICU NORMALNA, I PRICACU SA LJUDIMA.

NAROCITO, SA MOMCIMA.  MORE SAMO CEKA! <3 <3 <3 <3 i ja sam konacno tu

Kako da se pomirim sa tim da ce se uvek lose ponasati prema meni? Da ne budem ja jedna od onih kojima ce deliti komplimente, govoriti lepe stvari, pa, i da tako, kazem, mozda i slihtati se? (kome lepa rec ne prija) Da li bi se ijedna zenska osoba ili uopste bilo koji covek mogao pomiriti sa tim! Ne zelim! A bilo je i uzasno dobro pamtim te tenutke, na fakultetu, kad su se lepo ponasali prema meni, i pisali mi pesme i razne price, ja sve to pamtim tako dobro, i ta osoba je tako dobro urezana u mom pamcenju (na stranu to sto je licio na kneza Misu iz kneginje Anastazije i sto sam bila kao siparica bas zaljubljena u njega), uvek pamtim ljude koji su bili dobri prema meni. I, to je retkost. Prema svima, prema svim devojkama su lepi. Prema svim devojkama. Zasto, sta sam ja zasluzila, zasto, zar sam toliko losa? Zar ne zelim i ja malo lepe reci, zasto meni ne moze?  Sta sam ja skrivila? Zsto meni ne moze? A tako zeli. Tako zelim, boze.

Placem iz nemoci. Ne mogu da upravljam time. Kao da imam neku karmu da mene zaobilaze. Ovo je teze od icega. Govori mi nisam hteo da ti kazem da se ne uobrazis, a sta, ako mi svi to budu radili prosto cu se navici da budu losi prema meni?To nije bio prvi put da mi neko kaze. Da li samo prema meni treba da se ponasaju tako? Prema drugim devojkama su. Izjeda me ljubomora i tuga. Plakala bih. Samo prema meni. Samo prema meni nece fino i lepo. Da me vole. Samo sam zelela da me vole. Samo sam zelela da me vole. Ne moraju uopste ma ne vise od njih!!! Samo da me malo vole. Sta je to u meni sto tera ljude da se ponasaju suprotno? A ja sam se uvek zaljubljivala u ljude koji su bili dobri prema meni. Volim ih. Ovo je gore od iceg.

Samo sam zelela da me vole. 

Pao mi je na pamet citat iz Zone Zamfirove, ''Devojacku srecu da prokunes''..pa se pitam, sta je sa onim devojkama koje su ''na medji''. I da li su svesni ljudi koliko to boli i uopste koliko je svaki dan patnja? Ne u smislu da se udas, nego jednostavno, nema decka, vec godinama, nikako da naidje pravi...Koliko to boli svaki dan. Jer jednostavno ne izlazis nigde vec godinama a i. Ne znam. Tesko je to. imala sam solidan ljubavni zivot do 15. godine. Do 22 sam se cuvala misleci da cu tad imati stalnog decka, sa kojim cu vec traziti stan i planirati dalji ljubavni zivot. Sa 24, nista od toga se nije desilo. Imala sam na fakultetu jednu osobu u koju sam bila zaljubljena, i nadam se, on u mene, i posle toga, vec pet godina, nista. Nigde se ni nisam kretala, ali, sva sam smusena. Svaki dan je pravi pakao. Jer, samo sam zelela tog jednog sa kojim bih sve delila. Nisam zelela sa svakim, jer to jednostavno ne bih bila ja. Lagala bih sve. Da li uopste postoji pravi, postavlja se pitanje? Uvek sam verovala u to. I svaki dan boli.

Pao mi je na pamet citat iz Zone Zamfirove, ''Devojacku srecu da prokunes''..pa se pitam, sta je sa onim devojkama koje su ''na medji''. I da li su svesni ljudi koliko to boli i uopste koliko je svaki dan patnja? Ne u smislu da se udas, nego jednostavno, nema decka, vec godinama, nikako da naidje pravi...Koliko to boli svaki dan. Jer jednostavno ne izlazis nigde vec godinama a i. Ne znam. Tesko je to. imala sam solidan ljubavni zivot do 15. godine. Do 22 sam se cuvala misleci da cu tad imati stalnog decka, sa kojim cu vec traziti stan i planirati dalji ljubavni zivot. Sa 24, nista od toga se nije desilo. Imala sam na fakultetu jednu osobu u koju sam bila zaljubljena, i nadam se, on u mene, i posle toga, vec pet godina, nista. Nigde se ni nisam kretala, ali, sva sam smusena. Svaki dan je pravi pakao. Jer, samo sam zelela tog jednog sa kojim bih sve delila. Nisam zelela sa svakim, jer to jednostavno ne bih bila ja. Lagala bih sve. Da li uopste postoji pravi, postavlja se pitanje? Uvek sam verovala u to. I svaki dan boli.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.