Moji ljudi

Trebalo bi da znas da se ne smejem uvek jer se setim ili jer mi je nesto smesno.

Reci cu ti to uzivo.

Ti si najbolji decko koga sam ikad imala i koga cu imati. 

Dragi Aleksandre, znate da vas cenim i uvazavam.

I zelim sve najbolje za Srbiju. I Srbija treba da se ugleda na ljude poput mene, a ima ih, a ne poput manjeg broja. 

Treba da se vratimo pravim vrednostima i tradiciji, a ne da nam te vrednosti zavise od jedne osobe!

Pustite M, okrenite se pametnim stvarima, pomislite sta bih ja uradila. Ali, opet vam kazem, ako vam sistem vrednosti zavisi iskljucivo od zivota sa jednom osobom...To nije sistem vrednosti.

Molim Vas Alekssandre, Molim Vas Srbijo,. Ja nisam srecna kao javna licnost. Nisam srecna.

Kako me to ''volite'' muceci me?

Mozda odlucim jednom da se vratim, ali ovo sto vi radite samo daje kontraefekat.

Kako mozete da me mucite tako ako me volite? 

I da li je moguce da vam ceo sistem vrednosti zavisi od mene, jedne osobe?

Ne bi trebalo da je to promenljivo stanje...Ja mogu da pobudim, ali vama je red da odrzavate. 

Morate da cuvate sistem vrednosti bez jedne osobe. Shvatate li? Ne moze moral i vrednosti da vam zavise od jedne osobe?

I nemojte da pomisljate ''Sta bi Sanja uradila/pomislila'' jer je to pogresno i dovodi u stanje nevrednosti.

Jer sistem vrednosti ne sme da zavisi od pojedinca. Shvatate li koliko je to klimavo, pogresno, nestalno i neefektivno?

A imam molbu za predsednika drzave Aleksandra Vucica.

Ovo je samo molba- velika zelja, uopste se ne uzdam u njeno ispunjenje.

Ako me ljudi volite, ako sam vam imalo draga, pustite me da idem svojim zivotnim putem i mozda vam se jednom vratim.

 Nemojte me terati da patim. Jer patim. Znam da ste to oduvek hteli da vidite i cujete. PATIM.

Pustite me da idem svojim putem...pustite me da budem srecna.

 Molim vas.